|
|
| < | kolovoz, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
MoJ nOvI žIvOt JeR jE oNaJ pRvI uNiŠtEn 28.4.2008.
Ok...
Ovo sam ja...
Zovem se Antonija...
Imam 14 godina i živim blizu Krapine...
Nitko me ne razumije i svi se smiju mojim mislima kada nešto kažem što ja mislim...
Imala sam jednu dobru prijateljicu koja se počela jako glupo ponašati i počela me živcirati...
Obožavam dečke duže, plave, kovrčave kose... Na njih se jednostavno zapalim...
Volim puno toga... Pitajte me ako me nešto trebate.. Kissy
Moj banner:
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Moj banner drugog bloga:
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
More Cool Stuff At POQbum.com
samo za najhrabrije...
EmAcHiCa
My pain and my emo world...
...%crazy emo girl%...
Kikica...
I love my CONVERSE
nin-
ja_tHe_LosT_sOuld_
trendygirl_6
O mojem razredu... Još je u doradi...
"Svaka riječ koja iz tvojih usta izlazi
mojom glavom prolazi.
Srce, duša, ti i ja
i tvoja usta nasmijana.
..........Budi i dalje moj san,
..........Svake noći sjedni mi na dlan.
..........Neka te moje usne prate
..........Ma samo neka mi te vrate.
ostaje li okus, daleka gorčina,
isprati ga neće niti vina.
Sretno na tom putu što te čeka,
možda je moglo i bolje, ali neka.
Još ti držim onu stranu,
čuvam ti pjesmu, još neotpjevanu.
..........Budi i dalje moj san,
..........Svake noći sjedni mi na dlan.
..........Neka te moje usne prate
..........Ma samo neka mi te vrate."
Ovu sam pjesmu napislala malo prije. Nekako sam dobila inspiraciju... Oko pola jedanaest sam otišla s Đukom na kavu u Boss... Bile smo tamo do 12 sati. Pričale smo i napričale smo se.. Ona mi je reklada bi ja tako dobro izgledala s Matkom... Pa me još pitala da li bi ona bolje izgledala s Trulim, Renzeom ili Čmarom.. Ne znam iskreno. pa svi su malo prestari za nju.. Srry Big Đ, ali jesu... Ali ti to ionako znaš... Ugl.. Napričale smo se i sad je malo prije otišla od mene... Čim je otišla, došla sam na net, na msn, provijerila stanje na facebook-u i došla na blog... Sad pišem ovaj post s ljutnjom.. Jedan super dečko koji mi se sviđa, ima curu... A stalno mi se javlja i sve.. Kako ga mrzim.. Ja kad imam dečka, ja se ne dopisujem s drugim dečkima. Ne mogu to ekome napraviti.. Zato mu se ja više niti ne javljam...I dalje mi se sviđa moj Big M i samo na njega padam. I s njim se stalno čujem... Onaj "Maturalac Boy"... Znate? AKo ne, Pročitajte post na kojem to piše... Negdje oko 23-24.6. Tamo vam sve piše... Sad mislim da ću završiti post i odlazim pisati onu priču koju sam počela... Dat ću vam adresu bloga na kojoj s moje priče. za sad samo jedna će bit. Kissy...
Lost in the world...
Užasno me peče savjest... Kad sam bila na moru, stalno sam zezala jednog dečka da ga volim i ofirala ga. A onda, zadnji dan, bila sam kod prijateljice. Ona i njen brat su dobri prijatelji tom dečku. Bili smo tamo i taj dečko, Jakov, i njegov brat su jeli pizzu. K njima je došao P...... brat L....... i nešto su pričali. Onda sam se ja prišuljala iza Jakova, a L....... je odmah počeo ispitivati Jakova nešto o meni, da da li me on voli i tako. Jakov je rekao da da, a meni su samo suze počele ići na oči. U tom sam se trenutku počela osječati kao obično usrano sranje koje se ponaša onako kako ja baš ne želim da se netko ponaša prema meni... Odmah sam se okrenula i otišla u njihovo dorište i tamo sam sjela na jedan zidić, više na nekakvu zidnu okradicu, i počela plakati. P..... je odmah vidjela kako trčim u mrak i krenula je zamnom.. Nekoliko trenutaka nije me mogla ponać, a kad me našla, sjedila sam na toj ogradici očiju punih suza. Meni je bilo jako teško jer ću povrijediti jednu od najboljih i najdražih osoba na Svijetu. Ali ja njega jednostavno nisam voljela. Cijelo sam vrijeme mislila da se oni šale. Ali oni se nisu šalili! On je mene stvarno volio. Bilo mi je jaako teško. S P...... nisam htjela razgovarati jer bi bilo glupo da joj kažem da plačem jer iskorištavam najdražu osobu... Pa to bi bilo tako jadno... Jao... Plačem.. Dok ovo pišem, suze mi idu na oči.. Zašto je tako lako pogriješiti?!?! Zašto je tako lako nekoga iskorištavati i povrijediti ga?!?! Ne znam... HELP ME!!!!
Lost in the world...
Eto mene................ Dugo nisam bila na blogu.......... Bila sam na moru od četvrtka do jučer.......... Ne znam kaj da radim...... Dosadno mi je...... Zadnjih sam dana baš nekak u bedu..... Jučer sam vidla mog bivšeg dečka oko 15 do osam........ Još ne shvačam zašto me ostavio?? A samo mi je dan prije nego što smo prekinuli pisao kako me voli i da sam mu najdraža osoba na svijetu, a drugi dan me ostavio............ Srce mi se rasparalo i plakala sam punih 7 sati... Ali eto........... Do sad sam mislila da sam ga preboljela......... Pa mislim........ Prošlo je već 4 mjeseca od kako smo prekinuli............. Ali kad sam ga jučer vidjela kako je bio u parku i motao se oko one krave H.......e, željela sam joj isčupati svu kosu, iskopat joj oči i zabit ih joj u guzicu.......... Uf... Tako me živcira............... Mrzim je!!!!!!!!!!! 
Gadi mi se.............. Fuj........... Ali dobro............ Neka on samo vidi kaj je ostavio........... On kaže da sam ja glupa........ Pa nek pogleda sebe pa nek shvati što je pustio da pati za njim................
No.............Ok............. Idem ja sad........... Pusek.........
Lost in the world...
Ovako.. Prvo.. Da se ispričam svim čitateljima mojeg bloga što nisam najavila da idem na more, tj. da nisam rekla da idem sada na more... Pa evo... Ovim se postom ispročavam svima! Hehe...
Eh.. Da krenemo... Nije se ništa posebno dogodilo na moru.. Svaki dan sam iščekivala da idem doma... To ima jedan razlog.. Ja sam morala 2 tjedna s NOVIM dečkom razgovarati samo preko mobitela... Nisam ga mogla vidjeti... My new boyfriend zove se Alen.. (on mi je inače bivši... Hodali smo u ovo vrijeme prošle godine) Danas smo bili zajedno na bazenima... Joj.. Kaj je to svega bilo... Još uvjek me bole usta... Predpostavljate??? A jedan incident koji je bio zbog ljubomore mojih prijatelja ne želim spominjati jer je previše glupo.. Jedan kreten nas je stalno izazival i Alen se postavio na njega, a ovaj ga je idiot tresnuo šakom ravno u nos.. Koji idiot! Da nije bilo Dine, Alen bi tog idiota Mladena premlatio... Ali dobro... Dinč je te idiote istjerao kućama. A mom Alenčiću nije rekao niti riječi.. Osim poslije što je rekao: "Da ja ovdje ne radim, ne da bih ti dopustio, već bih te i podržavao u tome da mu vratiš "flisku"! Tog malog stvarno treba dobro izlupat..." Onda smo pričali.. Poslije smo Đuka, Alen i ja prešli na jedno šetalište pa smo još tam bili i pričali.. Kad je došlo vrijeme rastanka... Ufff.. To je bilo teško... Ali znali smo.. Ubrzo ćemo se opet vidjeti...
Mislim da je to to.. To je jedino bilo zanimljivo...
Ajde do sljedećeg posta vrijeme će nam brzo proć...
Zato ostanite dobri, draga djeco... Laku noć...
Lost in the world...
Hej! Danas sam se oko pola osam vratila s maturalca! Bilo nam je F-E-N-O-M-E-N-A-L-N-O!!! Tako smo se super zabavili!!! Ali ipak mi je najbolje bilo na Kornatima! Tamo smo Cvilinderka, Đurđanka, Štefica i ja upoznale Tak super dečke.. Nekoliko njih se "zacopalo" u jednog te istog dečka, jedino ja imam "svoju lovinu". =)... (Matko... Šalim se... Ti si mi super! Čujemo se? Čuvaj mi lančić!) Spavali smo u Biogradu, išli smo u Nin, na Kornate, na Krku, u Šibenik i u Zadar... Ajoj... =( Cvilinderka i ja smo se malo pjakile kad su 
Matko, Bero, Tomislav i Antonio otišli... Naravno.. Tonka je pjakila za Berom jer su se baš lijepo našli, pričali i razmijenili brojeve mobitela... Sad se dopisuju... (Dobro.. Ne znam dal' se dopisuju u ovom trenutku, ali su se dopisivali...) I ja sam se dopisivala s Matkom... Tamo sam si kupila kapu sa logom Playboya i lančić (kojeg sam dala Matkiću) i napravila sam si tetovažu na nozi opet logo Playboya... Meni je bilo super... Kad sam Matka pitala dal' čuva lančić, on mi je samo kratko odgovorio: "Čuvam ga više od sebe." Kad su oni bili sišli s broda koji nas je vozio na Kornate, pozvala sam Matka i on je došao do broda. Onda sam ispružila ruku, a on me pogledao. Onda sam onako ispustila lančić samo da ga primim za gornji dio i rekla mu neka uzme lančić. On me samo pogledao i uzeo ga. Već su bili malo dalje od broda, a ja sam se popela na brodu na trup i tamo nepokretno stajala. On mi je mahnuo. Mahnula sam i ja njemu... Onda smo tako malo mahali i kad ih više nismo vidjeli, ja sam se okrenula prema Štefici i naslonila se na nju.. Cijelo sam vrijeme šutjela... Svi su i mene i Tonku tješili... K meni je čak došla Mitrovićka i šapnula mi u uho: "Jel' imaš njegov broj? Pa jel ima na računu? Pa jeste li razgovarali? Pa što onda čekaš? Čut ćete se vi već." Meni to nije bilo dovoljno... I danas kad smo išli doma... Ista priča, isti ljudi... Kad smo došli u Zadar, ja sam se sjetila da su oni bili dan prije tamo i ... Onda je odjednom počela Tonka pjakiti ... Sve su se cure skupile oko nas, a za Tonku se nije znalo da se pjaki jer je imala velike sunčane naočale i bile su jako tamne... Ali me zako Županićka tak živcirala!!! Kak je glupa, debela i ružna kravetina... Prošlu je noć Sve neke smrdilo po cigaretama jer su Cesarec i Koma pušili, a oni su ispod našeg balkona pa su nam zasmrdili ručnike i kad smo ih mi unijeli u sobu, oni su pustili miris... Ona je meni neke počela srat da sam JA pušila. Kad smo išli spavat, ona je bila rekla:"Budite tiho i pokušajte ne pušiti tu u sobi!" Pa mislim koja glupača. Ja sam već k njoj da ću joj opaliti jednu flisku za uho, ali sam odustala jer je previše jadna i bahata da bi ju tukli. Odmah bi me tužila Franki... Koja je ona kurva! (Županićka...) Malo se puno počela bahatit odkad se počela družiti s Marinom, Andrejom, Anom i Maranićkom... Pa tako je glupa... Ma sve su glupe... Ali nisam dala da mi ta mala kurvica pokvari maturalac do kraja... {Već mi je bio pokvaren nečime.. hehe=) } O.K. Sad idem polako.. Moram ić gledat film neki... Ajde pusica svima vama i oču komentara prek 50.. Hvala vam ljudići moji! Pusa!
Lost in the world...
Sve mi se vrti... Ja sam očajna!!! Danas sam 3-put povračala i bilo mi je zlo.. Naime... Bila sam s društvom u jednom kafiću i tamo smo se nalili do daske.. Ja sam, naravno, pila zbog Bebića... Popili smo svaki jednu Bavariju i posle smo još nagovorili da nam da Ožujsko pivo. (Eh... Da... I spušili smo dve kutije čika...) Dala nam je. Ja sam popila još pol te Ožujske i rekla: "Trebam na WC." Al nisam mogla nać ženski. Nisam niš vidla i onda sam ušla u muški. Al sam odma izašla. Kako nisam mogla naći ženski WC, otišla sam van i stala iza borova. Odjednom mi je sve samo izašlo. Bljuvala sam pol sata. Još sam bila tak blijeda... prvo sam rekla: "Nikada više neću piti...", ali sam poslije, kad sam se vratila popila ostatak Žuje. Onda je Đuka odma rekla: "Idemo". Otišle smo i prešle smo se šetat... Prešli smo na aleju... Tam su bili Meglić (velki, tj. Hrga), Vincelj, Darach, Tonč, Matanović... Pa mi je Hrga dizal živce... (joj kak bi ga hbila... ) Ja sam sedila na klupi, a on je došel do mene i sel se na moje noge... Noge su mi utrnule nakon pol minute. Joooj.... Grozno... Sutra isto idemo van na utakmicu... I u srijedu idemo h Ex da se napijemo još malo.. Ipak nam je zadnji dan škole i drugi dan počinje ljetno ludilo na maturalcu.. Ah... da... Od 19. do 22., i od 26. do 28 me nebu na blogu i nebu bilo postića. Od 19. do 22. sam na maturalcu, a od 26. do 28. u Međugorju.. Terrible... Ljudi... Sad ću morat poć... mIslim da moram opet bljuvat.. Javim vam se sutra, ali moram imati deset kommića... ak nebum imala, niš od posta... Pusa...
Lost in the world...
Hej! Napokon i ja izašla iz kazne.. Od prošlog sam petka imala kaznu... Bueee... Al sad više nemam... Yeeeesss.... Kako ste? Joj... Mislim da je moj Chujshek još zaljubljen u mene jer stalno gleda prema meni i stalno se nekako nađe u mojoj blizini... Čudno...
Hehe... A ja ga vojim... Vojim ga do nebesa... Ali... Sad sam opet zaljubljena u bivšega... Zove se Alen... Tako je sexy... Iz pregrade je... Ima 14 godina... Tako je s-e-x-y... Full je zgodan... Pokazala bih vam sliku, ali sam je izbrisala kad smo prekinuli u sedmom mjesecu... =(((... Nekoliko sam dana samo plakalča.. NE znam zašto... JEdnostavno mi je tako išlo na pjakanje jer sam bila u depresiji... Joj... I pjakim se za svaku sitnicu kaj je bilo... Ne znam kaj da vam više napišem.. Idem na gizdic.com na chat... Tamo me možete naći pod nickom mala_s_msn-a ili neka_mala_s_msn-a...
Pusa...
Lost in the world...
Imam velike probleme... Roditelji me nikamo ne puštaju... Danas smo se posvađali... Morala sam usisati i oprati podove u cijeloj kući... Ja nisam htijela sve napraviti sama jer je nešto morala napraviti i sestra... Ja sam rekla da ću ja oprati podove, a ona neka usisa... Ali ne... Ona nije htijela... Ona mora u Zagreb, ona je tamo carica... Pa da nebi, mala kravo! Imaš i ti neke napraviti... Zašto bih sve morala sama napraviti? Nisam ja magarac da sve sama radim... Na kraju mi je onaj idiot kojeg zovem tatom rekel da sve moram sama... Uzela sam usisavač i krenula usisavat, ali kao i uvijek, krenula sam od kupaone, a tamo je bio tata. Ja sam prošla pored njega, a ovaj me iz čistog mira ošamario... Ja sam mu rekla da koji mu je... On je rekel da kud idem u kupaonu da vidi da je on i da se sprema na posao (radil je frizuru da ne mislite da se tuširal ili neke takvoga). Ja sam mu odbrusila da mi je mama rekla da počnem od kupaone... Odgurnula sam usisavač, a on je prešao preko malene stepenice između kupaonice i kuhinje... Tata se odjednom okrenuo i krenmuo prema meni te me počupao za kosu i drugom rukom me primio za ruku ispod lakta... Počeo mi je nešto srati... Nisam niti čula od boli što mi je govorio... Nakon dvi minute ja sam nastavila raditi... KAd sam završila s poslom, napokon sam se odlučila s Đukom otići na sladoled... Kad sam došla do mame da mi da za sladoled Đuki i meni, dala mi je pišljivih 10 kuna i rekla da se vratim za pola sata... Ja sam rekla da, ako ću se sad vratiti za pola sata, da ću onda ići posije podne, tj. oko 17 sati van.. Ona je rekla da neću moći... Ja sam te riječi počela mumljati u bradu, i zatvorila vrata, a zbog propuha, vrata su zalupila... Tad je mama izašla iz salona i poslala me u kuću i sad ne smijem ići van... A samo zbog tog jebenog propuha... Čudim se kako sam jedino ja ispala normalna... I još ne smijem cijeli drugi tjedan ići van...
Krepilčine...
Lost in the world...
Kao što i naslov govori, to je moje današnje pitanje... Zašto nekome toliko treba da preboli nekoga??? Na to pitanje pitam se svaki put kad sam u depri zbog nekoga... U životu mora biti puno uspona i padova... Ali ne ovakvih kakav je bio moj.. ne pad, već skok u ponor... Potpuno sam pala, srušila sam se... Ubila se... Živim u svijetu punom tužnih lica i ružnih pogleda... Ne kužim zašto se neki ljudi jednostavno ne podnose... Kad sam vani, ljudi me gledaju onim čudnom, prokletim pogledom kao da će me pričekati iza ugla... Kako da živim bezbrižno u svijetu tih zlih ljudi??? Koliko vremena treba da preboliš neku osobu? Ima li na svijetu ijedna osoba koju je briga za tuđe osjećaje??? Mislim da nema... Nikoga nije briga za tuđe osjećaje... Samo je mene... Ja se uvijek živciram zbog svih drugih, uvijek se brinem za sve... Jednostavno se za sve bojim... Ja sam meka srca makar izgledam snažna i jaka... Takvi su ti ljudi koji izgledaju jako i snažno... Krhka srca... Ljudi koji ne žele ničiju pomoć zapravo je najviše trebaju... A da li ste znali da oni ljudi koji najviše trebaju našu pomoć nama ne znače ništa? To je istina... Kada bih mogla, ja bih pomagala svima, ali onda bi me svi iskorištavali, zato pomažem samo kad netko baš treba pomoć... Želim vam ugodan boravak na mom blogu i čitajte posteve. Pusa...
Lost in the world...
Tuga se s vinom mješa, gorko je piće to
Noćas se na put spremam, stari prijatelj moj
Život je nekad takav, najbolje uzima
Ostaje samo uspomena, bolna u grudima
Ostaje samo uspomena, bolna u grudima
Noćas se rastaju prijatelji, suza je suzi drug
Bez riječi svoje zagrljeni, pred njima put je dug
Noćas se rastaju prijatelji, jedini najbolji
Jedan za drugog život bi dali, a sad se odlazi
Život je nekad takav, najbolje uzima
Ostaje samo uspomena, bolna u grudima
Ostaje samo uspomena, bolna u grudima
Noćas se rastaju prijatelji, suza je suzi drug
Bez riječi svoje zagrljeni, pred njima put je dug
Noćas se rastaju prijatelji, jedini najbolji
Jedan za drugog život bi dali, a sad se odlazi
Ostaje samo uspomena, bolna u grudima
...
Ova pjesma me uvijek potakne na plač... Tada se sjetim kako će meni biti kad ću se razdvajati s ljudima iz razreda i ostalima iz škole... bojim se tog dana... Ja se uvijek previše vežem uz nekoga i plačem za svaku sitnicu... čak sam plakala kad je moja razrednica odlazila iz naše škole... Zapravo... Svi smo lili suze... Vi ne znate kako je to kad vas tako napusti osoba koju ste obožavali... Ja sam poput onih curica koje plaču kad ne mogu pronać neku lutkicu, a tamo u kutu ih imaju još barem dvadesetak... Ne želim da dođe taj dan... Da se odvojim od moje škvadre s kojima sam dijelila sve: i suze, i smijeh, i sve tajne, svaki trač i novu vijest o simpatijama... Ali te riječi pjesme... Noćas se rastaju prijatelji, suza je suzi drug. Bez riječi svoje zagrljeni, pred njima put je dug. Noćas se rastaju prijatelji, jedini najbolji. Jedan za drugog život bi dali, a sad se odlazi. Život je nekad takav, najbolje uzima. Ostaje samo uspomena, bolna u grudima. Ostaje samo uspomena, bolna u grudima... To su mi tak tužne riječi... Kad slušam tu pjesmu, odmah mi suze navru na oči... Bojim se zaplakati u tom trenutku jer kad ju slušam, baš sam u društvu... Pa ne želim ispasti cmizdravica... Ali to su mi takve riječi da me jednostavno rastuže, ali ja ne mogu prestati slušati tu pjesmu... Predivna mi je... Sličnu pjesmu sam ja izmislila... Sad je ne želim pisati... Ali... Dok sam je pisala, i sama sam zaplakala... Mene nekakve takve pjesme u kojima ljudi tuguju za nekim, ja ne mogu izdržati da ne pustim suzu... Evo... Sad ljudi znaju zašto puno plačem...( i zašto su mi velike trepavice, hehe) Kad bih sve svoje suze skupila u jednu cjelinu, tamo bi bilo... uhuhu... oko 10-17 litara... Garantiram da bi toliko bilo... Pa možda bi bilo i više... Ne znam sad točno... Barem se moj jastuk može napiti kad je žedan... Da ne pije samo s mokre kose kad je operem... Ja nikada ne sušim kosu... Sušim je na običnom zraku... Ali... To sad nije tema ovog posta... Tema je rastanak... Poput mog i Bebićevog... Ah... Bilo nam je tako lijepo to "kratko" vrijeme dok smo bili zajedno... Ali na kraju sam shvatila da je običan plitki idiot... Ajme... Već mi je cijelo lice mokro... Tako nije bilo još od Bebićevog i mojeg prekida... Tad sam plakala kao kišna godina... Nisam mogla prestati, a nikome nisam željela reći razlog mojeg "kišnog" vremena pa mi nitko nije mogao pomoći... Na kraju sam rekla sestri... Ona je došla u moju sobu oko dva-pola tri i pitala me je... " A daj... Reci seki... Kaj je bilo?" "A ništa... (Bla bla bla...)" dalje sam joj rekla kaj je bilo... Poslije mi je rekla da nitko nije vrijedan mojih, a niti ničijih drugih suza... Svi dođu i odu... To... To je meni problem... Ja ne želim da ljudi dođu i odu... Pa da svaki put plačem radi nečijeg odlaska, moje bi suze bi potopilo cijeli svijet... Joj... Gle... sad sam se malo smirila i sad je ponovno došla ta pjesma... Ne želim ni čuti da mi netko kaže da je premjestim, da zašto je uopće slušam kad stalno plačem... Plačem jer me pjesma stalno takne u srce i dušu... To mi je jedna od emotivnijih pjesmama... Više mi je ona pjesma od Enriquea Hero.. To me podsjeća na mog Bebića... On je meni tak bio dobar... A sad je samo dobar kreten... Mislim... Ajd.. Nema veze... O.K.
Idem ja...
Do sljedećeg posta EMOkiss vam šalje vaša
Lost in the world...
Zašto baš ja??? Zašto baš ja moram biti tako glupa da se zaljubim u najveće idiote??? Najradije bih si do kraja odrezala žile... Već sam to napravila na pola... Upravo... Malo peče, ali me ne smeta... Zategnula sam vezicom za cipele... Njih sam zavezala oko ruku... Zašto meni uvijek srce mora biti strgano???? Zažto ja nikada ne nađem pravu ljubav???? Zašto nikada ne mogu naći onakvog kakvog zaslužujem???? Koliko će još dugo proći dok neću naći onog koji će me zbilja voljeti??? Ja sam jadna!!!!!!! Nikada neću pronaći onog kojeg zaslužujem!!! Zauvijek ću ostati sama i jadna... Ubit ću se...
_...|..____________________, ,
....../ `---___________----_____|] = = = (`Y`)
...../_==o;;;;;;;;_______.:/ `v` (`Y`)
.....), ---.(_(__) / `v`
....// (..) ), ----"
...//___//
..//___//
Život bih dala za njega, ali me on ne voli!!! Znam da ne mogu nikoga nagovoriti da se zaljubi u mene, ali ja žeeelim da se on zaljubi u mene i da budemo sretam par!!!!! Život mi nema smisla bez njega..... On mi je bio jedini i najbolji... S njime sam željela provesti život... S njime sam željela proći sve prepreke u životu... Željela sam mu dati sve na svijetu, ali on me ne voli!!!!!!!!!!!! .cry: Ostavlja me smao zbog jedne cure, a ona voli njegovog naj frenda... Sada mi se on u svojim mislima, nesvjesno želi vratiti... Sigurna sam jer sam vidjela kako me gleda... Ja ga volim!!! On nije normalan! Ne zna što je izgubio! Dobro.. Nisam popularna, a ni bezobrazno bogata... Ali sam zato dobre duše i prava romanticharka...Pomalo sam zvrckava vražica, ali sam inaće super i ja mislim da sam ja zabavna i super cura... Nije da ja volim samu sebe, već je to mišljenje o meni... Kad bih mogla vratiti vrijeme unazad i kad bih mogla birati koliko bih se vratila u prošlost, otišla bih u 9 mjesec 2007. godine... Tada smo prohodali... Rekla bih mu da ne želim biti s njim jer će poslije misliti kako sam djetinjasta i da želi biti samnom samo da bih mu dala... Ali ja nisam tako glupa... Pa idem još u osnovnu... Ali bilo mi je lijepo s njim... Voljela bih to ponoviti, ali da nismo zajedno... Mislim... Mi uopće nismo službeno bili zajedno... On je meni samo reklao da me voli, a nije me niti pitao želim li biti s njim... A nisam ni ja njega...
Ah... Sad sam gledala punu kuću... I ja bih se ljutila na nekoga poput "Stevea" jer je zaboravio bivše prijateljstvo...
Ok...
Ajde cao...
EMOkiss vam šalje vaša
Lost in the world...
Zašto mi srce jada za tim jednim momkom koji mi je uništio život??? Zašto ga ne mogu preboliti??? Zašto ne želim prihvatiti kraj??? Zašto ne želi razgovarati samnom, a svaki me dan u školi gleda??? Vidim to... Je li me ikada volio ili je sve izmislio??? Jesu li dečki sa pristojnim curama samo radi ... nego radi ljubavi i srca??? Hoće li me ikada netko voljeti onako kako ja druge volim??? Zašto dečki nisu iskreni i osječajni poput cura??? (...) Ta me pitanja stalno muče i u školi se ne mogu koncentrirati na nastavu već se svako malo zagledam u nešto i razmišljam... Onda svi kažu da sam ja luda i da ne mogu pratiti nastavu... Nitko me ne shvaća ozbiljno, već svi moje ideje shvaćaju kao sprdačinu... Ustvari... TKO IH JEBE??? Nisam im ja kriva što im je cijeli život vic... Stalno ulaze u neke "avanture" i ne želeda to završi jer im je to "vrlo zanimljivo"... Od svih ljudi u životu, poštujem jedino one koji me razumiju, a to je moja sestra... Ona me jedino razumije... Donekle... Ostali se svi drže u grupicama, a ja ne spadam ni u koju... Ne zanimaju me iste stvari kao i kod mojim prijatelja iz razreda... Cure zanimaju samo zgodni i sexy dečki, dok mene više zanimaju oni dobri i osječajni dečki... Njih zanimaju komedije, dok mene zanimaju, još uz to, horori... Mrze sport, a željeli bi biti prvaci škole u rukometu... Svakog dana me izazivaju u školi jer sam drugačija od drugih i znaju da im ništa ne mogu napraviti jer ne želim... Nisam na ovom svijetu da udaram druge i nanosim im bol, već sam ovdje da volim i poštujem druge ( i još sam ovdje jer su me mama i tata napravili... "Kondom... Pih... Kao da će se nešto dogoditi u tih 10 minuta...") Nitko ne poštuje moje odluke, moje zahtjeve ili molbe... Ja bih trebala klimnuti glavom na njihovu svaku, a nitko se ne bi pridržavao mojih uvjeta... Svi se žele istaknuti tako da provociraju slabije i manje ili da ofiraju druge... Neki misle da su face ako hodaju s nekim dečkom iz viših razreda, ali to je najmanje što ti povisi populaciju... Možda si bolji sa jedva dvoje-troje ljudi... znate li vi odgovoriti na ona gora pitanja??? Ako znate, slobodno mi odg u komentarima! Pusa
Alone on the world...
On je stvarno kreten... Namjerno pred menom dira druge cure... A još me pri prekidu pitao da li ćemo ostati frendovi. Ja sam rekla da hoćemo, a li me drugog dana odmah počeo vrijeđati... Toliko me povrijedio da sam cijelu noć razmišljala u čemu sam pogriješila da me toliko vrijeđa... Nije mi uopće bilo lako... Znam da bih ga sad trebala zaboraviti, ali to je jako teško.. Kad sam bila s jednim dečkom, bili smo zajedno samo mjesec i pol, meni je trebalo pola godine da ga prebolim... Sad jedini dečko koji mi se sviđa, mene više niti ne primječuje... Nemam čak ni najboljeg prijatelja... Prijateljicu pravu imam samo jednu, ali se i ona druži više s drugima nego samnom... Nemam nikoga da razgovaram s njim osim mog dnevnika i interneta... Bojim se riskirati i reći tom dečku da ga volim... On mi je dobar prijatelj i ništa ne bi bilo isto... Danas sam se cijelo vrijeme u školi držala za sebe i trpjela sam bol kada mi se srce s milijun komadića djelilo na 2 000 000 komadića... Kad sam ga gledala s drugima, suze su mi počele teči same od sebe... nisam ih mogla zaustavit... Što je još bilo najgore, on se družio s mojim najboljim prijateljicama iz nižih razreda... Lucom, Matom i Papom... Kad sam ušla u učionicu, djevojke iz moje grupe su opet počele mumljati u bradu: "Joj.. Opet joj je neke!" pa mi kažu: "Tonči? Kaj je bilo?!" " Ništa mi nije. Dobro sam... " Kažem im ja... Odmah su me pustile. To je previ dokaz da nemam prave prijateljice... Moja naj naj bolja prijateljica iz niže osnovne samo me pogleda, vidi da mi nije dobro i samo me pozdravi: "Bok Tonči! Kak si?" i otiđe... Bezobrazna je do boli... Mogla me barem pitati što nije bilo u redu, a ne : "Kak si?" Mala si je malo umislila da, ako ona ima super frenda Mateka, da može biti umišljena do srži... Poslije 6. sata jednom sam dečku uzela narukvicu jer me izazivao, ali sam mu je vratila. Jedan me dečko triput pitao ako može sjesti pored mene, ali ja sam rekla da ne... To je brat od jednog mojeg prijatelja. Taj dečko je tako glup (ne moj prijatelj, već njegov brat... Ide mi na živce...) Sve me boli i nemam više snage nikome se suprotstavljati... Čak i ako dođe Đuks po mene, nemam snage da idem van... Vani je i vruće, i sunce je pa ću stalno kihat...
Ajde bok...
Idem...
Lost in the world...
U takvom svijetu kakav je ovaj moj ima previše tuge, žalosti i suza... Žalim što sam ostala bez dragih osoba kao što je moja ljubav, moja sreća, moj ponos... Prije sam samo jednom dobila nogu od nekog dečka... Imala sam dva prava dečka i s jednim (prvim) bio je obostrani dogovor o prekidu, a ovaj slatki kreten me samo napucao. Znate kako.. U prošla dva posta piše vam sve o prekidu i ostalo... Moja me sreća napustila,
bez pozdrava je otišao...
Zašto li sam mu to dopustila?
Nije me ni pogledao
A već je drugu
djevojku ugrabio...
Ali taj slatki, mali kreten
Od mene je zaveden...
Svijet sam mu svoj otvorila
I do sad ga nisam prebolila...
Sad mi hladni vjetar u srce puše,
I meni sve više nestaje duše...
Takvo stanje bol se zove...
i samo je nestretni ulove...
On za mene nije prošlost...
On je budučnost...
Alone on the World...
Evo... Sada ću vam reći pravi razlog zašto sam se odlučila na ovakav potez ulaska u emiće... Život mi više nema smisla... Izgubila sam ono najvažnije što sam imala, za što sam živjela, zbog čega sam se ujutro budila... Sve je palo u vodu, u rijeku, u ponor, dubok bezdan... Moje je srce tužno zato što je vjerovalo, što je sanjalo, što je kucalo... A sve je to radilo zato jer je iskreno voljelo... Voljelo je jednog idiota koji se nakon punih 7 i pol mjeseci odluči na prekid s jednom od najiskrenijih, najpažljivijih i najjednostavnijih djevojaka koju bi mogao naći u svojim godinama... Taj mali slatki idiot prekinuo je uz rečenicu: "Previše si komplicirana i djetinjasta!"... Ja od dečka tražim samo da mi bude vjeran, da mi se povjerava i da me razumije. Ne tražim niti da me vodi svuda sa sobom, niti da me upoznaje sa svojim ukučanima, niti da se zbog mene odrekne najboljih prijatelja... Tražim samo iskrenost, povjerenje i razumjevanje... Od svega toga... Od njega nisam vidjela niti razumjevanje... moji me rodtelji nisu pustili da idem prošetati s njim, a on je rekao: "Joj... Kak imaš komplicirane starce! Niš ti ne dozvole. Aj bok! Idem onda s ... van." - idiot... Zbog njega sam proplakala cijelu noć na dan kad smo se razišli u različitim pravcima. On je otišao Njoj, a ja sam ostala sama.... Ovdje se vidi da me je varao cijelo vrijeme dok smo bili zajedno, što mi je na kraju i priznao... Tako je dokazao da ga zanima samo jedna stvar i da je samnom bio samo zbog mog oblika tijela i proporcija... Plitak je do boli... Sada me još i vrijeđa da sam debela, ružna i da imam premale grudi. A prije je govorio kako sam zgodna, lijepa, najljepša, imam najbolje tijelo... Plitak do boli. Ajde bok...
Idem ja...
Alone on the world...
Moji osječaji su povrijeđeni... Svi se igraju njima... Nitko me ne shvaća ozbiljno... Mislim da se ljudi samo igraju samnom... Tako je bilo i ovih zadnjim 7 mjeseci... Imala sam dečka kojeg sam voljela do neba, a on me sada ostavio i pitao hoćemo li ostati prijatelji a onda me počeo vrijeđati... Već dva dana srce mi je u milijunima komadića... Ne kuca... Slabo je... Traži gdje da se odmori... Nema snage... Kad bih barem imala dečka koji me neće varati niti se igrati mojim osječajima... Taj moj dečko misli da sam ja dosadna i djetinjasta... A što je on? Amater u ljubljenju? Jadnik koji se stalno pravi? Bezobrazni svađalica? Bezobzirni idiot? Da! Sve je to on! I amater u ljubljenju, i jadnik koji se stalno pravi, i bezobrazni svađalica, i bezobzirni idiot! Varao me na sve strane. Barem su mi tako svi rekli... Svima se upucavao... A ja, glupača, nisam se na to obazirala jer sam i ja znala imati koju žutu minutu... Ali ipak... Da je iskren, ne bi se počeo upucavati jednoj od mojih frendica s kojom se najviše družim... Ipak... Ona mi više nije prijateljica jer mui je otkrila što sam mu htijela napraviti... Htijela sam mu bicikl okrenuti tako da mu kotači budu u zraku i htijela sam mu skinuti lanac... Jadan on.. Onda bi trebao cijelo vrijeme gurati bicikl na brijeg 3km... Ali ipak... Povrijedio me i neću mu nikad oprostiti... On je sam o jedan običan bezveznjak koji me tisuću puta htio nagovoriti na sex... On me stalno na to nagovarao i kad smo prekinuli, on mi je rekao da sam djetinjasta i to da me uopće ne zanima sex da to nije istina, da bi se ja stalno trošila sa svima... Ajme... Pa ja sam od njegovog najboljeg frenda čula da je on rekao sa će on povaliti moju najbolju prijateljicu... Stvarno je grozan, zar ne? Ne znam što da napravim da ga se više nikad ne sjetim? Patim za njim, makar govorim da sam sretna što smo prekinuli... Dobro... Prvi sam dan bila, ali poslije više nisam... Makar... Sviđa mi se njegov najbolji... zapravo... Ne baš najbolji frend jer su se u zadnje vrijeme počeli jako svađati... Pa moj je bivši skoro udario tog dečka u nos... Jadan... Taj je dečko tako sladak...
Moram ići... Pusa..
Osječam se prazno... Srcew mi je razbijeno na milijun komadića i moja duša još skuplja ostatke i lijepi ih jedno za druge kao slagalicu od milijun puzlica... Sve mi se mješa po glavi... Stalno razmišljam o tome kako bi bilo da otiđem nekamo gdje ću biti sama... Ne... ne mogu više biti sama... Moram naći neku srodnu dušu koja će me stvarno razumjeti...
